6 min za čitanje 2.04.2020.
Young lady behind desk using laptop

Pet pitanja finansijskog izveštavanja koje treba razmotriti kaoposledicu COVID-19 pandemije

Nova pandemija korona virusa (COVID-19) predstavlja ogromni izazov za pripremaoce finansijskih izveštaja. U nastavku možete naći 5 pitanja finansijskog izveštavanja koja treba razmotriti.

P oslovne i ekonomske pretnje nastale usled epidemije korona virusa rastu svakodnevno. Uvedene su zabrane putovanja i mnoge zemlje su postavile karantinske mere na celokupno svoje stanovništvo. Kompanije pokušavaju da se izbore sa izgubljenim prihodima i prekinutim lancima snabdevanja i došlo je do značajne nestabilnosti na finansijskim tržištima.

U ovakvim, jedinstvenim, vremenima treba mnogo toga razmotriti. Zdravlje i sigurnost ljudi širom sveta predstavlja prioritet. Podrška kompanijama i njihovim zaposlenima je, naravno, takođe potrebna. Mnoge vlade su već najavile mere za pružanje finansijske i nefinansijske pomoći industrijskim sektorima i pogođenim poslovnim organizacijama.

U ovakvom kontekstu, transparentnost je ključna. Postoji vitalna potreba za pouzdanim informacijama kako bi se povratilo poverenje u neizvesnim vremenima, a deo njih treba biti obezbeđen finansijskim izveštavanjem. Uticaj na finansijsko izveštavanje možda nije prva stvar koja pada na pamet kao posledica epidemije, ali ovde je važna uloga za pripremaoce finansijskih izveštaja, revizorske odbore i revizore.

Transparentnost je ključna. Postoji vitalna potreba za pouzdanim informacijama, a deo njih treba biti obezbeđen finansijskim izveštavanjem.

Primena postojećih računovodstvenih i revizorskih standarda neizbežno će dovesti do postavljanja pitanja svih uključenih u finansijsko izveštavanje. Postojeći zahtevi za reviziju i računovodstvo ostaju na snazi, mada su neki regulatori pružili ažurirane smernice, uključujući olakšice u pogledu rokova.

Američka Komisija za hartije od vrednosti je 4. marta izdala uslovno olakšanje za ispunjavanja rokova između 1. marta i 30. aprila, za podnošenje godišnjih izveštaja, zastupničkih izjava i drugih regulatornih dokumenata. Slične mere su preduzete u Španiji i Hong Kongu, dok drugi regulatori razmatraju pružanje uporedivih olakšica.

Kompanije će morati da obrate pažnju na dalje regulatorno ažuriranje, kao i da prate trenutne i potencijalne efekte koje će korona virus imati na njihovo finansijsko izveštavanje. . Pojaviće se više oblasti za diskusiju, ali pet pitanja će se postaviti kao prioritet: kontinuitet u poslovanju i likvidnost; procena umanjenja vrednosti; izmene ugovora; merenje fer vrednosti; i pomoć države i poreza na dohodak.

1. Kontinuitet u poslovanju i likvidnost

Razumljivo je da će rukovodstvo pogođeno krizom biti zabrinuto za opstanak svojih organizacija. Ključni faktor će biti novčani tok - da li kompanija ima dovoljno novca da preživi narednih 6 do 12 meseci?

Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja, menadžment mora da proceni sposobnost kompanije da nastavi svoje poslovanje kontinuirano i da li je pretpostavka o kontinuitetu odgovarajuća. U trenutnim okolnostima, rukovodstvo će morati da razmotri postojeće i očekivane efekte epidemije korona virusa na aktivnosti u svojoj proceni.

S obzirom na nepredvidivost potencijalnog uticaja, mogu se javiti materijalne nesigurnosti koje dovode u pitanje sposobnost kompanije da posluje na bazi stalnog poslovanja. Ukoliko kompanija ipak priprema finansijske izveštaje pod ovom pretpostavkom, te nesigurnosti mora objaviti.

Stepen razmatranja, postignuti zaključak i traženi nivo obelodanjivanja biće uslovljeni okolnostima, jer neće na sve kompanije uticati na isti način i u istoj meri. Velika je verovatnoća da će biti neophodno kontinuirano ažuriranje procena, uzimajući u obzir razvoj epidemije.

Razumljivo je da će rukovodstvo pogođeno krizom biti zabrinuto za opstanak svojih organizacija. Ključni faktor će biti novčani tok.

2. Procena umanjenja vrednosti

Na kraju svakog perioda izveštavanja, kompanije su dužne da procene da li postoji umanjenje vrednosti za nefinansijsku imovinu. Imovina je umanjena kada kompanija nije u mogućnosti da nadoknadi knjigovodstvenu vrednost, bilo da tu imovinu koristi ili prodaje.

Nepovoljni uticaj na kompanije prouzrokovan merama za zaustavljanje širenja pandemije, poput privremenih zatvaranja proizvodnih pogona i ograničenja putovanja i uvoza / izvoza, može se smatrati pokazateljem umanjenja.

Prilikom procene umanjenja vrednosti, kompanije su dužne da utvrde nadoknadive iznose sredstava. Ovaj proračun zahteva procenu očekivanih budućih novčanih tokova i očekivanja o varijacijama u novčanim tokovima. Predviđeni novčani tokovi treba da odražavaju najbolju procenu rukovodstva o ekonomskim uslovima koji će postojati tokom preostalog korisnog veka trajanja imovine.

Uzimajući u obzir trenutnu situaciju, očekuju se značajni izazovi u vezi s tim da li se predviđanjem budžeta za buduće novčane tokove može podržati naknadno izvršenje. Što je sadašnje okruženje neizvesnije, to je važnije za kompaniju da detaljno objavi preuzete pretpostavke, dokaze na kojima se zasnivaju i uticaj promene ključnih pretpostavki.

3. Izmene ugovora

Kompanije pogođene nastankom COVID-19 pandemije mogu se suočiti sa izazovima novčanog toka kao rezultat potresa poslovanja, većih operativnih troškova ili izgubljenih prihoda. Možda će morati da pribave dodatno finansiranje, izmene uslove postojećih ugovora o dugu ili odricanja ako više ne zadovoljavaju ugovore o dugu. Postoji mogućnost da će morati da zatraže dodatno finansiranje, izmene uslove ugovora o dugu ili potpuno odustanu u slučaju da više ne ispunjavaju uslove sporazuma. U takvim slučajevima, kompanije će morati da razmotre da li bilo kakve promene postojećih ugovornih aranžmana predstavljaju značajnu izmenu ili potencijalno gašenje ugovora.

Shodno ovome, javljaju se i posledice za zajmodavce. Od finansijskih institucija, poput banaka i osiguravajućih društava, zatraženo je da pomognu zajmoprimcima pružanjem olakšica u pogledu obaveza u protoku novca. To dalje podrazumeva izmene ugovora, pa će institucije morati da razmotre načine merenja svog kreditnog portfolija i očekivani kreditni gubitak. Slično tome, kompanije za prodaju nekretnina će morati da razmotre posledice ako zakupcima daju olakšice.

4. Merenje fer vrednosti

Od kompanija se zahteva da odmere deo imovine i obaveza prema fer vrednosti. Ovo predstavlja procenu izlaznih cena, specifičnih za određeni datum, zasnovanu na pretpostavkama koje bi učesnici na tržištu dali u trenutnim uslovima.

Prilikom davanja procena za merenje fer vrednosti, kompanija treba da uzme u obzir uslove i odgovarajuće pretpostavke koje su već bile poznate, ili su bile poznate učesnicima na tržištu. Uticaj merenja fer vrednosti zavisiće od procene da li će ozbiljnost pandemije na dan izveštavanja uticati na procene vrednosti učesnika u to vreme.

Kompanije će takođe morati da razmotre donošenje povezanih obelodanjivanja od kojih se dalje može očekivati da će uticati na odluke koje će korisnici finansijskih izveštaja opšte namene doneti na osnovu tih finansijskih izveštaja. Objavljivanje će možda biti potrebno kako bi korisnici shvatili da li je širenje pandemije razmatrano u svrhe merenja fer vrednosti ili ne. Korisnici moraju razumeti osnovu za odabir pretpostavki i inputa koji su korišćeni prilikom donošenja procene.

5. Pomoć države i porez na dohodak

Deo odgovora vlada na epidemiju korona virusa bio je uvođenje mera podrške za pojedine industrije zajedno sa širim paketima ekonomskih stimulacija. Ove mere uključuju direktne subvencije, oslobađanje od poreza, smanjenje poreza i kredita, produženi rok trajanja neiskorišćenih poreskih gubitaka, smanjenje javnih nameta, umanjenje zakupa ili odlaganje i zajmove sa niskim kamatama.

Svi ovi faktori će to uticati na finansijsko izveštavanje. Mere olakšica mogu biti u domenu standarda o porezu na dohodak, državnih donacija, zakupa ili finansijskih instrumenata, a računovodstvo može varirati od slučaja do slučaja.

Jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom obračuna bilo kakvih posledica poreza na dohodak jeste da li je dotična vlada suštinski usvojila relevantni zakon. Kompanije će morati da utvrde da li su promene poreskih stopa i zakona suštinski usvojene od datuma izveštavanja. Karakteristike bilo kakvih poreskih olakšica ili rabata moraju se proceniti da bi se utvrdilo da li bi trebalo obračunavati ih kao umanjenje troškova poreza na dohodak ili kao primanje državne donacije.

Pravovremena i značajna objavljivanja o potencijalnom uticaju na finansijski položaj kompanije, performanse i održivost, kao i mere preduzete za upravljanje rizicima, važne su za ponovno uspostavljanje poverenja.

Ponovno uspostavljanje poverenja tokom turbulentnog perioda

Nalazimo se u nesvakidašnjoj situaciji na globalnom nivou. Pravovremena i značajna obelodanjivanja o potencijalnom uticaju na finansijski položaj, performanse i održivost kompanije, kao i mere preduzete za upravljanje rizicima, važne su za ponovno uspostavljanje poverenja. Finansijsko izveštavanje može igrati važnu ulogu u komunikaciji između kompanija i njihovih zainteresovanih strana u ovom nemirnom periodu.

Rezime

Kompanije imaju za zadatak da prate trenutne i potencijalne efekte koje će novi korona virus (COVID-19) imati na njihovo finansijsko izveštavanje. Pravovremena i značajna obelodanjivanja o potencijalnom uticaju na finansijski položaj, performanse i održivost kompanije, kao i mere preduzete za upravljanje rizicima, važne su za ponovno uspostavljanje poverenja. Pet pitanja se postavlja kao prioritet:  poslovni kontinuitet i likvidnost; procena umanjenja; izmene ugovora; merenje fer vrednosti; i pomoć države i poreza na dohodak.

O ovom članku

Autor

EY Global

Multidisciplinary professional services organization