EY Indeks budućih potrošača o ponašanju i raspoloženju potrošača na pet ključnih tržišta pokazuje kako pandemija stvara nove segmente potrošača.
Svakodnevni život ljudi širom sveta promenio se na načine koji su bili nezamislivi pre samo nekoliko nedelja. U trenucima kada organizacije koje su orijentisane na potrošače pokušavaju da pronađu svoj način da se izbore sa pandemijom COVID-19, važno je imati na umu da se globalni potrošač već menja brzim tempom. Sada se taj proces odvija brže nego što je iko zamislio.
Kompanije orijentisane na potrošače moraju aktivno predvideti kakav će se potrošač pojaviti kako bi ih mogle provesti kroz trenutnu krizu i izgraditi mogućnosti koje će biti relevantne u budućnosti. Program FutureConsumer.Now pokrenuli smo pre dve godine, samo da bismo mogli da predvidimo profil budućih potrošača.
Sada smo stvorili EY Future Consumer Index kako bismo pomogli rukovodiocima da razumeju i prate ponašanje i sentiment novih potrošača širom sveta. U narednim mesecima identifikovaćemo segmente koji se trenutno formiraju – istražiti šta su privremene promene u ponašanju okolnosti koje se pojavljuju i koje će situacije uticati na promene u ponašanju.
Trenutno se nalazimo na novoj teritoriji koja nas zabrinjava
U ranim fazama pojave pandemije, potrošači su zabrinuti za zdravlje svojih porodica, mogućnost odlaska u prodavnicu ili nedostatak slobodnog kretanja koje svi uzimamo zdravo za gotovo. Ove zajedničke zabrinutosti manifestuju se na različite načine, a potrošači usvajaju nova ponašanja.
Na osnovu tržišne ankete, neki potrošači uvode drastično smanjenje potrošnje. Drugi konzumiraju kao i do sada, prilagođavajući se novim načinima života. Za sada su mnogi krajnje optimistični. Analizirajući sve podatke indeksa, identifikovali smo četiri segmenta ponašanja.
Potrošači u stanju hibernacije i potrošnje - uglavnom u dobi od 18 do 44 godine - najviše su zabrinuti zbog uticaja pandemije. Ali samo 40% kaže da kupuje ređe nego inače. 42% kaže da su se proizvodi koje kupuju drastično promenili, dok 46% kaže da su im marke proizvoda važnije nego ranije.
Indeks pokazuje mnogo veće promene u segmentu „ozbiljno režu troškove“. Ovi potrošači, koji su uglavnom stariji od 45 godina, osetili su najveći uticaj na svoje zaposlenje. Zaustave rada, bilo privremene ili trajne, doživela je gotovo četvrtina ovog segmenta. 78% kupuje ređe, dok 64% kupuje samo osnovne potrepštine. Za razliku od segmenta „u hibernaciji nastavili potrošnju“, 33% potrošača u ovom segmentu sada smatra da su brendovi proizvoda manje važni.
Naš indeks će pratiti način na koji se ovi segmenti razvijaju i istaknuti sve nove koji se pojave kako se ova kriza razvija.
Šta je sledeće? Pratite prelaz
Gledajući dalje od neposrednih efekata pandemije, malo potrošača očekuje da se uskoro vrate svom starom ponašanju. Kao i kod mnogih šokova sa kojima se susrećemo u životu, ljudi imaju naviku da zastanu i razmišljaju. Indeks daje suštinu ovom anegdotskom zapažanju. Indeks daje suštinu tom anegdotskom zapažanju.
Pitali smo potrošače šta će raditi kada osete da je kriza završena. To nam ne govori šta će stvarno raditi, ali nam sigurno omogućava da pratimo promenu očekivanja od budućnosti. To nam ne govori šta će stvarno raditi, ali nam sigurno omogućava da pratimo promenu očekivanja od budućnosti.
Grafikon u nastavku pokazuje kako se četiri segmenta koje smo identifikovali mogu transformisati u pet vrlo različitih segmenata kako napreduje kriza. Na primer, indeks trenutno sugeriše da će se tokom vremena potrošači u segmentu „štednja i pravi zalihe“ prebaciti na dva nova segmenta, koja nazivamo „ostani štedljiv“ i „oprezno ekstravagantan“.
U ovim nesigurnim vremenima ostaje da se vidi koliko će trajati taj prelaz – ili će doći do različitih prelaza. Ali praćenje promena koje će se dogoditi pomoći će preduzećima da ostanu relevantna i planiraju budućnost.
Potrošači u segmentu „oprezno ekstravagantni“ veruju da nakon pandemije dolazi globalna recesija. Iako su finansijski konzervativni, očekuju da će nakon završetka pandemije povećati potrošnju sekundarnih proizvoda. Njih 45% veruje kako će dosadašnji način kupovanja trajno promeniti, a 38% govori upravo o izboru proizvoda za kupovinu.
Njih 62% će verovatno kupovati od kompanija za koje smatraju da su društveno odgovorni. 29% ih smatra da bi platili i više za proizvode kompanija koje doprinose zajednici, dok 42% tvrdi da bi platili više za domaće proizvode.
Suprotno tome, potrošači iz segmenta „vratiti se u normalu“ odlučni da će se nakon pandemije stvari za njih vratiti u pređašnje stanje. Trećina njih (33%) ne očekuje da će im pandemija promeniti život na bilo koji način. Samo 29% njih smatra da će promeniti način kupovine, a 21% će promeniti odabir proizvoda za kupovinu. Oni drugi ne očekuju veće potrošnje novca od uobičajenih.
Šta će se dogoditi nakon pandemije COVID-19?
Veliko je pitanje šta će se dešavati nadalje: Dok se ekonomija oporavlja od pandemije, koja će se ponašanja vratiti na ono što je bilo pre, koja će neko vreme stabilizovati, a koja će se zauvek promeniti?
FutureConsumer.Now modeliranje na kojem smo radili posljednje dve godine ovde se koristi kao temelj. Vrednost ovih budućih scenarija je u onome što će poslužiti za predviđanje mogućihdogađaja, a ne kao obrada stvarnih događaja. Rukovodeći tim koji razume težnje budućeg potrošača može prepoznati koje mere preduzeti kako bi se postigao planirani uspeh.
Politike privatnosti se menjaju
Jedan od mnogih scenarija koji smo kreirali zove se Society first. Modelira uticaj hipotetičke globalne pandemije 2020. godine. To je bio scenario male verovatnoće kada smo predvideli i neželjene efekte,ali sada je to jezivo realno.
Odlika ovog scenarija, koji je sada posebno važan, jeste način na koji se društveni stavovi o privatnosti menjaju do te mere da se ne deljenje podataka čak smatra sebičnim. Građani rado stavljaju na raspolaganje privatne podatke, ako su to za dobro društva.
Danas se čini da će praćenje kretanja postati sve važniji deo napora Vlade da prevaziđe krizu. Naš indeks pokazuje da bi 53% potrošača svoje lične podatke učinilo dostupnim ako bi to pomoglo da se nadgleda i prati klaster zaraze.
