7 min za čitanje 5.03.2020.
IT workers talking in office

Kako da preduzeća idu u korak sa globalnim poreskim promenama

Autori

Ivan Rakić

Country Managing Partner i Rukovodilac odeljenja Poreskog savetovanja EY u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori

Country Managing Partner. Rukovodilac odeljenja Poreskog savetovanja od 2007. godine. Otac dvoje dece. Ljubitelj civilnog i vojnog vazduhoplovstva.

Gordana Ačanski

Partner u poreskom odeljenju u EY Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora

Poreski savetnik kojem se veruje sa preko 15 godina iskustva. Majka blizanaca. Uživa da pomažu rastu i razvoju biljaka, ljudi i organizacija. Veruje da poslovanje treba vrednovati na osnovu toga kako utiče na ljude.

Miloš Milojević

Associate Partner u odeljenju Poreskog savetovanja u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini

Računovođa sa izuzetnim iskustvom na rukovodećim pozicijama. Zagovornik je različitosti, inkluzivnosti i razvoja novih tehnologija. Uživa u putovanjima i druženju.

Dragana Varagic-Djokic

EY Serbia TAX Executive Director

Mother of two beautiful children. Job enthusiast – it’s easier to get your work done, when you enjoy and love doing it.

7 min za čitanje 5.03.2020.
Related topics Poresko savetovanje

Regulatori nastavljaju da implementiraju digitalna rešenja kako bi povisile prihode i ubrzale procese, često ostavljajući kompanije da uhvate korak. 

Nastavak prelaska sa analognog postupka naplate poreza u digitalni dokazuje da je blagodet za vlasti, ali izazov za preduzeća. Ali, na vidiku je pojednostavljenje procesa.

Poreski organi su digitalizovali proces naplate poreza i time olakšali, ne samo sebi već i korisnicima. Većina zemalja ima jaz između projekcija poreskih prihoda i prikupljanja poreza; u Evropskoj uniji u 2016. godini na primer, prihod od PDV je za 12,3% manji nego što se očekivalo, što predstavlja izgubljenu dobit od 1,48 biliona evra. 1

Svedoci smo ubrzanog prelaska na digitalno poslovanje što dovodi do poremećaja u usaglašenosti poreza širom sveta. Od elektronskih faktura i Standardne elektronske razmene podataka u Evropi (SAF-T), do transformativne promena koje se dešavaju širom Latinske Amerike ‑ poreski organi uče jedni od drugih. Oni traže dodatne informacije, češće i u određenim digitalnim formatima. To može izazvati pritisak na korporacije jer su prinuđeni da stalno investiraju i usklađuju svoja IT odeljenja, računovodstvene timove i procese kako bi bili blagovremeno informisani. To dovodi do brže i češće revizije poreskih obveznika, jer poreski organi analiziraju podatke koje su dobili i može se brzo videti da li nešto ne odgovara ili je van norme.“ kaže Čarls Čaho, Ernst& Young LLP, Global Compliance and Reporting Partner.

Za poreske organe Meksika digitalizacija administracije i uvođenje PDV-a povećalo je prikupljanje poreza za 37%, kaže Frenk Kambie EY Tax Performance Advisory Practice Partner, Brisel. „Ako dobijete ove podatke u realnom vremenu (onlajn), možete da uradite analitiku i uočite lažne ili pogrešno prijavljene transakcije, slično kao što banke odobravaju transakcije kreditnim karticama“, dodaje Luis Beltran Farias Tax Technology & Data Analytics Partner, Meksiko Sitia.

Čak i nagoveštaj digitalizacije može da dovede do povećanja naplate poreza. U Rusiji, naplata PDV-a skočila je za 12% pre nego što je digitalni sistem implementiran, samo na osnovu činjenice da je sistem trebalo da stupi na snagu, kako tvrdi Kris Sandžer, EY Global Government Tax Leader.

Poljska je, u međuvremenu, jedna od nekoliko zemalja koje su usvojile SAF-T (standardna elektronska razmena podataka) okvir. Prvi put je uveden 2005. godine od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a ima za cilj standardizaciju kako bi poreski stručnjaci mogli da traže dodatne informacije od kompanije prilikom revizije.

Vlasti u Poljskoj primenile su SAF-T okvir na takav način da je dostava podataka na zahtev poreske službe obavezna – a odnosi se na podatke u rasponu od prihoda i skladištenja, do PDV troškova. 2 Ovi zahtevi se stalno ocenjuju od strane poreskih organa u Poljskoj, kao što se i zahtevi redovno dopunjavaju. Najnoviji izveštaj se očekuje u aprilu 2020. godine kada bi trebalo da se eliminiše povraćaj PDV-a što će biti rezultat iscrpnog poreskog izveštaja. Sistem je uveden u 2016. godine i te godine je smanjen PDV za 13.5 %. 3  Ostale zemlje koje su usvojile obavezno (podrazumevano) dostavljanje određenih poreskih izveštaja (umesto na zahtev) su Portugal i Litvanija.

OECD Forum o poreskoj upravi (FTA) preuzima vodeću ulogu u okupljanju poreskih organa iz celog sveta kako bi ojačali saradnju i usvojili digitalne alate, kao što su interfejs za programiranje aplikacija, onlajn kasa i komercijalni uobičajeni programi. „Očekuje se da će primena svih novih digitalnih alata, u širem smislu digitalizacije, omogućiti značajniji pomak ka uvidu u veći deo poreske osnovice, a što će biti primenjeno sistematski i neprimetno“, stoji u zvaničnom saopštenju Foruma koji je održan u Santjagu u Čileu u martu 2019. godine.4

Digitalizacija

37%

porast u prikupljanju poreza za poreske organe Meksika nakon digitalizacije administracije i uvođenja PDV-a.

Rusija preuzima vodeću ulogu

Federalna poreska služba u Rusiji, jednoj od zemalja digitalnih pionira, uvela je onlajn kase u 2017. godini. Sistem, čiji je cilj rešavanje odliva poreskih prihoda od prodavaca, šalje podatke o transakcijama direktno na server gde mogu da ih pregledaju poreski inspektori.5 To je jedan od nekoliko digitalnih poreskih programa koje Rusija sprovodi.

Ruska Federalna poreska služba prati robu, kao što su duvan, obuća, gume, parfemi, tekstil i određena fotografska oprema, kako prolaze kroz ekonomske tokove zemlje. Prema ovom novom sistemu, proizvođači i uvoznici robe su dobili opremu za digitalno obeležavanje robe, iako oni moraju da plate za generisanje jedinstvenog koda koji ide na svaki pojedinačni proizvod. Sistem, projektovan za borbu protiv falsifikovanja kao i protiv gubitaka poreskih prihoda,6 generisaće katalog koji će biti u istoj digitalnoj mreži sa onlajn kasom.

Rusija je takođe u grupi zemalja koje su uvele pilot program usaglašavanja, koji omogućava da kompanije koje učestvuju redovno dele veći broj informacija sa svojim poreskim organima. U zamenu, preduzeća su u mogućnosti da izbegnu reviziju zbog dodatne transparentnosti prema poreskim organima.

Program obuhvata ono što bi bilo idealno za poreske inspektore - direktan pristup informacijama interne kompanije, preko programa za integraciju podataka. „Vrlo mali broj kompanija odlučio je da to uradi, ali oni koji jesu, tvrde da je jeftinije pustiti inspektora u sistem nego samostalno izveštavati“, kaže Ivan Rodionov Tax &Technology Partner, Moskva.

Ostale države koje eksperimentišu, na dobrovoljnoj bazi, su Francuska, UK, SAD, prema Rodinovu. U Holandiji se koristi naziv horizontalna kontrola. 7

Čak i nagoveštaj digitalizacije može da dovede do povećanja naplate poreza. U Rusiji je naplata PDV-a skočila za 12% u kvartalu pre nego što je digitalni sistem implementiran, samo na osnovu činjenice da je sistem je trebalo da stupi na snagu.

Različiti nivoi primene

Sve u svemu, zemlje mogu da se grupišu u šest kategorija na osnovu njihovog napretka ka digitalizaciji poreske administracije. Postoje zemlje koje tek treba da postignu neki nivo digitalizacije. Nekoliko desetina zemalja ima određenu digitalnu aktivnost poreske administracije, ali tek treba da odrede specifične fajlove i formate podataka koji se mogu koristiti za pružanje informacija poreskim organima. U ovu grupu spadaju mnogi od najrazvijenijih svetskih jurisdikcija van Evrope, kao što su Kanada, SAD, Australija i Japan.

Na sledećem nivou je grupa država Argentina, Južna Afrika, Indonezija i niz evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju - koje zahtevaju elektronsko podnošenje podataka opšteg knjiženja, kvartalnih izveštaja dnevnih unosa. Osam zemalja sada traži informacije i druge podatke u određenim formatima tako da mogu da provere konzistentnost više dokumenata. U ovu grupu spadaju Poljska, Mađarska, Francuska, Turska, Indija i Peru. Četiri zemlje koriste digitalizaciju za elektronsku reviziju: Rusija, Brazil, Čile i Kina.

U ovom trenutku EY timovi verovatno imaju 30 do 40 različitih tipova digitalnih izveštaja koje zahtevaju poreski organi širom sveta i ni jedan nije sličan nekom drugom.
Gvenel Barnier
EY Tax Technology & Transformation Partner

Najrazvijenija kategorija država obuhvata Španiju, Poljsku i Meksiko. Ove zemlje mogu da koriste baze podataka za procenu izvršenja obaveza poreskih obveznika. Na primer, Agencija španske vlade je eliminisala određene PDV prijave, kada je uvedeno digitalno izveštavanje o računima, a poreski organi u Poljskoj žele da eliminišu povraćaj PDV-a zajedno sa uvođenjem najnovijeg izveštavanja. Ovo u suštini pomera teret provere i revizije informacija, sa poreskih vlasti na kompanije. 8

„U ovom trenutku EY timovi verovatno imaju 30 do 40 različitih tipova digitalnih izveštaja koje zahtevaju poreski organi širom sveta i ni jedan nije sličan nekom drugom“ kaže Gvenel Barnier, EY Tax Technology & Transformation Partner.

Efekti u poslovanju

Promene sistema, koje su rezultat sve veće digitalizacije poreske administracije doprinose izazovima sa kojima se suočavaju mnoge firme, u sve složenijem okruženju usklađivanja poreza. Pored toga, nove obaveze usklađivanja poreza donosi primena preporuka OECD vezanih za strategije planiranja poreskih prihoda, u pojedinačnim državama.

Jedna od tih preporuka je da se zahteva od preduzeća da prijave više informacija o svojim poreskim i poslovnim aktivnostima u svakoj nadležnosti u kojoj posluju, kako bi se bolje procenio porez na dobit u oblasti u kojoj posluju. Oko 130 pravnih sistema širom sveta je usvojilo neke varijacije ovih takozvanih „pojedinačnih državnih izveštaja“, što je rezultiralo lavirintom različitih pravila i zahteva.

Iako je upotreba SAF-T omogućila poreznicima u Poljskoj da smanje nenaplaćen PDV, kompanije troše više vremena za usklađivanje nego što je to bio slučaj sa PDV-om, i to više nego bilo gde u Evropi. Kompanija srednje veličine u Poljskoj obično provodi 335 sati godišnje radeći na poreskoj administraciji, što je posle Bugarske druga najveća količina vremena u EU. To se poredi sa 105 sati godišnje u proseku u Velikoj Britaniji, prema indeksu Svetske banke, koji rangira zemlje prema administrativnim opterećenjima za kompanije. 9  

Oko 130 pravnih sistema širom sveta je usvojilo neke varijacije ovih takozvanih „pojedinačnih državnih izveštaja“, što je rezultiralo lavirintom različitih pravila i zahteva.

Ispričati priču

Kako digitalizacija uzima maha, preduzeća imaju sve manje vremena za pripremu i procenu informacija koje će da podele sa poreskim organima. Automatska razmena informacija između kompanije i poreznika zahteva sirove i neproverene podatke u određenim formatima kako bi se izbeglo odbijanje prijava, transakcija i revizije. „Skoro svaka kompanija može se suočiti sa problemom kvaliteta podataka“, kaže Kambie.

Da bi uspešno odgovorili na svaki izazov, kompanije treba da ulažu u automatizovanje procesa i sistema koji stvaraju digitalne podneske različitih poreskih vlasti, u skladu sa svojim različitim formatima. Takođe, potrebni su ljudi sa novim znanjima. Poreske službe bile su pune računovođa i advokata, ali su u poslednje vreme tu počeli da rade i statističari, analitičari podataka i inženjeri. Zaposleni u poreskim odeljenjima kompanija potrebno je da imaju ovakve veštine, kao i da povezuju različite sektore kompanije – posebno IT – da daju smernice tokom brzih promena.

  • Koraci koje treba preduzeti sada

    U sve složenijem okruženju za poštovanje poreza, kompanije moraju preduzeti tri ključne aktivnosti kako bi održale korak:

    1. Investirajte sada u digitalizaciju, ne čekajte da to zatraže poreske vlasti.

    Započnite sa zapošljavanjem poreskih stručnjaka - one koji mogu da upravljaju podacima, pravnim i računovodstvenim pitanjima, kao i da sarađuju sa stručnjacima iz drugih odeljenja kompanije.

    Ostanite u toku sa promenom pravila u zemljama, kako biste održali usklađenost, jer se promene sada dešavaju na mesečnom, a ne na godišnjem nivou.

Dobra vest je da teret oko usklađivanja treba smanjiti ukoliko vlasti odluče da poreske prijave nisu više potrebne. Poljska postepeno ukida prihode od PDV- a, ove godine pošto sve što je potrebno dobija od SAF-T procesa, na primer. „Lako je digitalizovati proces, ali vlade treba da te procese proglase suvišnim, ako je moguć“ kaže Sanger. „Digitalno oporezivanje treba da naplatu poreza učini jednostavnom, a to bi trebalo da je korak napred.“

Rezime

Poreske vlasti u mnogim zemljama jačaju svoje digitalne snage da premoste PDV jaz. Ruska Federalna poreska služba, na primer, uvela je onlajn kase u 2017. i druge će je zemlje verovatno slediti. U porastu su i drugi tipovi direktne komunikacije između poreznika i kompanija. Trendovi stvaraju nove izazove usaglašavanja, uključujući i nedostatak znanja i neadekvatne tehnologije, što kompanije moraju da reše kako bi ostale konkurentne.

O ovom članku

Autori

Ivan Rakić

Country Managing Partner i Rukovodilac odeljenja Poreskog savetovanja EY u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori

Country Managing Partner. Rukovodilac odeljenja Poreskog savetovanja od 2007. godine. Otac dvoje dece. Ljubitelj civilnog i vojnog vazduhoplovstva.

Gordana Ačanski

Partner u poreskom odeljenju u EY Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora

Poreski savetnik kojem se veruje sa preko 15 godina iskustva. Majka blizanaca. Uživa da pomažu rastu i razvoju biljaka, ljudi i organizacija. Veruje da poslovanje treba vrednovati na osnovu toga kako utiče na ljude.

Miloš Milojević

Associate Partner u odeljenju Poreskog savetovanja u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini

Računovođa sa izuzetnim iskustvom na rukovodećim pozicijama. Zagovornik je različitosti, inkluzivnosti i razvoja novih tehnologija. Uživa u putovanjima i druženju.

Dragana Varagic-Djokic

EY Serbia TAX Executive Director

Mother of two beautiful children. Job enthusiast – it’s easier to get your work done, when you enjoy and love doing it.

Related topics Poresko savetovanje