Čak i nagoveštaj procesa digitalizacije može da dovede do povećanja procedure naplate poreza. Rusiji, naplata PDV-a skočila je za 12% pre nego što je digitalni sistem implementiran, samo na osnovu činjenice da je sistem trebalo da stupi na snagu.
Različiti nivoi primene
Sve u svemu, zemlje mogu se grupisati u šest kategorija na osnovu njihovog napretka ka digitalizaciji poreske administracije. Postoje zemlje koje tek treba da postignu određeni nivo digitalizacije. Nekoliko desetina zemalja ima određenu digitalnu aktivnost poreske administracije, ali još uvek nisu propisale specifične dokumente kao i formate podataka koji se mogu koristiti za pružanje informacija poreskim organima. U ovu grupu spadaju mnoge od najrazvijenijih svetskih jurisdikcija van Evrope, kao što su Kanada, SAD, Australija i Japan.
Na sledećem nivou je grupa država - Argentina, Južna Afrika, Indonezija i niz evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju - koje zahtevaju elektronsko podnošenje podataka glavnih knjiga, bilansa kao i knjiženja. Osam zemalja sada je u procesu zahteva za informacijma kao i drugim podacima u određenim formatima u cilju provere provere konzistentnost putem više dokumenata. U ovu grupu spadaju Poljska, Mađarska, Francuska, Turska, Indija i Peru. Četiri zemlje koriste digitalizaciju za elektronsku reviziju: Rusija, Brazil, Čile i Kina.
U ovom trenutku EY timovi verovatno imaju 30 do 40 različitih tipova digitalnih izveštaja koje zahtevaju poreski organi širom sveta i ni jedan nije identičan
Najrazvijenija kategorija država obuhvata Španiju, Poljsku i Meksiko. Ove zemlje mogu da koriste baze podataka za procenu izvršenja obaveza poreskih obveznika. Na primer, Agencija španske vlade je eliminisala određene PDV prijave, kada je uvedeno digitalno izveštavanje o računima, a poreski organi u Poljskoj žele da eliminišu povraćaj PDV-a zajedno sa uvođenjem najnovije procedure izveštavanja. Ovo u suštini premešta teret provere i revizije informacija, sa poreskih vlasti na kompanije. 8
„U ovom trenutku EY timovi verovatno imaju 30 do 40 različitih tipova digitalnih izveštaja koje zahtevaju poreski organi širom sveta i ni jedan nije sličan nekom drugom“ kaže Gvenel Barnier, EY Tax Technology & Transformation Partner.
Efekti u poslovanju
Promene sistema, koje su rezultat sve veće digitalizacije poreske administracije doprinose izazovima sa kojima se suočavaju mnoge firme, u sve složenijem okruženju usklađivanja poreza. Pored toga, nove obaveze usklađivanja poreza u pojedinačnim državama donosi primena preporuka OECD-a vezanih za eroziju poreske osnovice i premeštanje dobiti (BEPS).
Jedna od tih preporuka je zahtevanje od kompanija da prijavljuju više informacija o svojim poreskim i poslovnim aktivnostima u svakoj nadležnosti u kojoj posluju, kako bi se bolje procenio porez na dobit u oblasti u kojoj posluju. Oko 130 pravnih sistema širom sveta je usvojilo neke varijacije ovih takozvanih „pojedinačnih državnih izveštaja“, što je rezultiralo lavirintom različitih pravila i zahteva.
Iako je upotreba SAF-T omogućila poreznicima u Poljskoj da smanje nenaplaćen PDV, kompanije troše više vremena za usklađivanje nego što je to bio slučaj sa PDV-om, i to više nego bilo gde u Evropi. Kompanija srednje veličine u Poljskoj obično provodi 335 sati godišnje radeći na poreskoj administraciji, što je posle Bugarske druga najveća količina vremena u EU. To se poredi sa 105 sati godišnje u proseku u Velikoj Britaniji, prema indeksu Svetske banke, koji rangira zemlje prema administrativnim opterećenjima za kompanije. 9
Oko 130 pravnih sistema širom sveta je usvojilo neke varijacije ovih takozvanih „pojedinačnih državnih izveštaja“, što je rezultiralo lavirintom različitih pravila i zahteva.
Ispričati priču
Kako digitalizacija uzima maha, kompanije imaju sve manje vremena za pripremu i procenu informacija koje će da podele sa poreskim organima. Automatska razmena informacija između kompanije i poreskih vlasti zahteva nepripremljene i neproverene podatke u određenim formatima u cilju izbegavanja odbijanja prijave, transakcija i revizije. „Skoro svaka kompanija može se suočiti sa problemom kvaliteta podataka“, kaže Cambie.
Kako bi uspešno odgovorile na svaki predočeni izazov, kompanije moraju da ulažu u automatizovanje procesa i sistema koji stvaraju digitalne podneske različitim poreskim vlastima, u skladu sa svojim različitim formatima. Takođe, javlja se potreba za ljudima sa novim znanjima. Poreske službe bile su pune računovođa i advokata, dok su u poslednje vreme tu počeli da rade i statističari, analitičari podataka i inženjeri. Javlja se potreba da zaposleni u poreskim odeljenjima kompanija imaju ovakve veštine, kao i da budu sposobni da povezuju različite sektore kompanije - posebno IT - te da daju smernice tokom brzih promena.
Dobra vest je da teret oko usklađivanja treba smanjiti ukoliko vlasti odluče da poreske prijave nisu više potrebne. Primera radi, Poljska postepeno ukida sistem PDV prijava s obzirom da sve neophodne zahteve dobija implementacijom SAF-T procesa. „Lako je digitalizovati proces, ali vlade moraju te procese proglasiti suvišnim, ako je to neophodno“ kaže Sanger. „Digitalno oporezivanje treba da pojednostavi naplatu poreza i samim tim, načini korak napred.“
Rezime
Poreske vlasti u mnogim zemljama jačaju svoje digitalne mogućnosti kako bi smanjile gubitke u oblasti PDV-a. Primera radi, Ruska Federalna poreska služba, uvela je online kase u 2017. godini i druge zemlje će verovatno u tome uslediti. U porastu su i drugi tipovi direktne komunikacije između poreskih vlasti i kompanija. Trendovi stvaraju nove izazove usaglašavanja, uključujući nedostatak znanja i neadekvatne tehnologije, koje kompanije moraju da reše kako bi ostale konkurentne.
