Kako stvoriti inteligentnu poresku funkciju

Naše istraživanje sprovedeno u 100 najvećih multinacionalnih kompanija pokazalo je da poreske funkcije značajno investiraju kako bi se premostio jaz između podataka i tehnologije.

Naše istraživanje o globalnim poreskim tehnologijama za 2020. godinu pokazalo je da je poreska klima pod uticajem više velikih trendova. Tempo promena regulative, digitalizacija oporezivanja, dalekosežne prednosti tehnologije i tome slično, redefinišu način na koji treba da deluju poreske funkcije.

Među različitim perspektivama izvodi se jedan sveobuhvatan zaključak: poreska funkcija mora biti zadužena za premošćavanje jaza među podacima i tehnološkog razvoja, što je pre moguće. Poreska funkcija budućnosti mora da ovlada podacima kako bi postala prava inteligentna poreska funkcija.

Poreski organi remete poresku funkciju

Poreski organi pokreću tehnološke promene koje sve više utiču na korporativne poreske obveznike. Ove promene zahtevaju od kompanija da pruže sve više informacija i da što više rade u realnom vremenu (onlajn). Kompanije sve više moraju da koriste analitiku podataka za predviđanje rizika i reviziju.

Poreske funkcije koje se bave ovim digitalnim poreskim upravama (DTA) osećaju efekte i preduzimaju korake navedene ispod.

• Skoro sve kompanije u našem istraživanju (98%) aktivno rade na svom odgovoru na digitalizaciju poreske administracije kroz centralizaciju i globalnu povezanost.
• Kompanije koje hvataju u koštac sa digitalizacijom administracije povećavaju rashode za razvoj tehnologije za 40% i više, kako bi išli u korak sa novom realnošću, uprkos budžetskim ograničenjima.
• Globalne kompanije koje imaju sedišta u zemljama u kojima se digitalizuje administracija imaju za 31% manje pouzdanja u to kako prate potrebne zahteve.

Fokus na izvore podataka i informacije o nivoima transakcija

Grafički prikazi se često pojavljuju tamo gde ima više izvora podatka i gde sistem nije podešen za izradu poreza. Iako poreska funkcija ne može da kontroliše broj sistema za planiranje resursa preduzeća (ERP) on može da utiče na njihov dizajn i upravljanje. Kako se oporezivanje sve više dešava onlajn - u realnom vremenu - i sve više se zasniva na transakcijama, poreska funkcija bi trebalo da se aktivno uključi u kreiranje i upravljanje finansijskim sistemima, kako bi se pomoglo da se postigne kvalitet podataka kroz ispravnu obradu transakcija.

• 93% istraženih kompanija radi sa višestrukim ERP sistemima.
• Preduzeća sa šest ili više ERP sistema provode šest ili više puta vremena, na prikupljanju podataka, usklađivanju i prilagođavanju.
  

• 45% kompanija učestvuje u implementaciji ERP sistema povremeno ili u potpunosti.
• Kompanije koje su uključene u implementaciju ERP sistema imaju veću prosečnu efikasnost za 17%.

Poboljšanje kvaliteta podataka obezbeđuje uvid u poreze

Za sve aktivnosti vezane za poreze potrebni su podaci koji se tiču oporezivanja, a inteligentno postavljena poreska funkcija strateški posmatra snabdevanje poreskim podacima i koristi digitalne podatke i informacije za poboljšanje kvaliteta podataka, preciznost i efikasnost.

Poreska funkcija trebalo bi da teži maksimizovanju tehnologija finansijskog izveštavanja – dok se u isto vreme koriste specijalizovane poreske tehnologije. Ali, bez obzira na tehnologiju, činjenica je da ni jedna alatka ne može da analizira nedostupan podatak – ništa više nego što to ne mogu ljudi.

Jednom kada se podaci iskoriste i počne njima da se upravlja, poreski stručnjaci mogu da se fokusiraju da to iskoriste kako bi dobili uvid u dodaju vrednost. Kada se koriste pravi podaci, detalji postaju još važniji.

• Većina kompanija koje su istraživane još uvek koristi 40-70% svog vremena na prečišćavanje podataka.

• 40% kompanija koristi paket poreskih izveštaja, knjigu konsolidacija ili nepovezane tabele kao glavni izvor podataka za oporezivanje; ostali koriste ERP sisteme ili finansijsko / poresko skladištenje podataka.
• Kompanije sa više ERP sistema ostvaruju 40% veću efikasnost kada naprave skladište podataka u vezi sa porezima, koje je njihov primarni izvor podataka, što umanjuje vreme prikupljanja, čišćenja i upravljanja podacima.
• 41% kompanija ne koristi komercijalne računovodstvene programe za izračunavanje poreza; kompanije koje to rade su 50% efikasnije.
• Decenijama stare tehnologije kao što su alatke poslovna inteligencija (BI) je prihvatilo 70% ispitanih kompanija, ali je novi alat za čišćenje podataka već prihvatio 51%.

• 50% kompanija se bori sa osnovnim analitičkim izveštajima, ali 68% teži da uklopi naprednu analitiku u osnovne aktivnosti.

Nove veštine za poresku funkciju

Današnja tehnologija poreske funkcije obuhvata različite zadatke. U zavisnosti od organizacije, to bi moglo da obuhvati održavanje programa za oporezivanje, promene procesa, prikupljanje podataka, prečišćavanje podataka, razvoj, skladištenje podataka i još mnogo toga.

Najuspešnije poreske funkcije u budućnosti biće one koje će se prilagoditi načinu na koji će poreski organi upravljati porezima. Osim tradicionalnih tehničkih i finansijskih sposobnosti vezanih za izračunavanje poreza, biće potrebne veštine upravljanja podacima i korišćenje tehnologije.

• Tehnologija poreske funkcije treba da deluje kao tumač između različitih poreznika i ulaznih podataka - potvrđujući da je podatak validan da se iskoristi u oporezivanju.
• Aktivnosti kao što su održavanje poreskih programa i prikupljanje podataka vezanih za poreze će se razviti u inteligentno upravljanje podacima i razvojne izveštaje.
  

Kako postići inteligentnu poresku funkciju?

Put do stvaranja inteligentne poreske funkcije počinje strateškim planom, koji mapira novi način rada i uključuje nove veštine i tehnologiju. On koristi dobra dokazana rešenja dugotrajnih problema i usklađuje potencijal novih tehnologija kako bi se značajan skok u mogućnostima bio moguć već sutra.