Kako poboljšati budućnost poslovne usklađenosti sa fokusom na integritet?

Doba u kome živimo je doba digitalne transformacije koja i dalje dovodi u pitanje načine na koji se upravlja svakim aspektom poslovanja - pravne implikacije, usklađenost poslovanja i interne revizija.

91% ispitanika u našem istraživanju tvrdi da će organizacije koje zapošljavaju tokom naredne dve godine redovno koristiti napredne tehnologije (kao što su digitalno plaćanje, IoT, robotika i veštačka inteligencija). Međutim, digitalna transformacija je takođe stvorila neke nove rizike.

Na primer, otvoreni i povezani poslovni modeli imaju veću šansu da će u nekom trenutku postati izloženi cyber prijetnjama i ucenjivačkim softverima (eng. ransomware). U posljednje dve godine cyber napadi postali su vrlo raširena pojava. Između ostalog, dogodio se i svojevrsni globalni ucjeucenjivački pohod koji je zahvatio preko 45 zemalja. Stoga ne iznenađuje da 37% naših ispitanika vidi sajber napade kao jednu od najvećih prijetnji svojem poslovanju.

Činjenica da digitalni otisak samo raste, značajno menja celokupnu situaciju rizika, kako za pojedinačne kompanije, tako i za čitave sektore u industriji. Zastarele metode i politike procene rizika, procedure i kontrolni sistemi mogu rezultirati time da kompanije ne pomognu svojim zaposlenima da poštuju poslovne principe organizacije.

Da stvar bude još gora, takve okolnosti mogu ići na ruku nepoštenim zaposlenima koji planiraju prevaru, krađu podataka ili drugu nezakonitu aktivnost. Veoma je važno poboljšati efikasnost i efektivnost politika poštovanja zakona. U suprotnom, kompanija može privući dodatnu pažnju regulatornih tela i biti procesuirana.

U 2018. godini 38% ispitanika našeg istraživanja izjavilo je da su mito i korupcija česta pojava u poslovnom svetu u njihovim zemljama, pa se može zaključiti da se situacija uopšte nije poboljšala od 2012. godine, kada smo prvi put postavili ovo pitanje. Još uvek postoji trend da ispitanici smatraju da je rizik u njihovoj zemlji porekla viši od rizika prisutnog u njihovom poslovanju, a samo 11% ispitanika smatra da je podmićivanje u njihovom poslovnom sektoru neophodno za dobijanje ugovora.

U velikoj manjini (13% na globalnom nivou), su oni koji smatraju da je primanje mita opravdano da bi dobili ili zadržali posao. Ovaj procenat raste na 22% ispitanika sa Bliskog Istoka i 29% ispitanika sa Dalekog Istoka. Zabrinjavajuće je što je 18% ispitanika na finansijskim pozicijama i 6% šefova odeljenja za nadgledanje usklađenosti poslovanja odgovorilo da veruju da postoji opravdanje za ovu praksu.

Открили смо и да испитаници млађи од 35 година оправдавају превару или корупцију ради испуњавања финансијских циљева или помажу предузећу да преживи економски пад, при чему 1 од 5 млађих испитаника оправдава исплату у готовини (у поређењу са 1 од 8 испитаника старијих од 35 година). Takođe smo otkrili da je u slučaju ispitanika mlađih od 35 godina veća verovatnoća da će prevara ili korupcija smatrati opravdanim da bi ispunili svoje finansijske ciljeve ili osigurali opstanak kompanije u vreme ekonomske krize.

Digitalizacija rada odeljenja za usklađenost poslovanja

Odeljenja za usklađenost poslovanja u mnogim kompanijama imaju prostora da poboljšaju način na koji koriste svoje resurse. Program usklađenosti koji koristi prednosti analitike podataka može efikasnije da upravlja rizikom i poveća transparentnost poslovanja.

Tradicionalni programi obuke u učionicama kao i programi online učenja takođe koštaju i podrazumevaju troškove na nivou produktivnosti. Štaviše, zaposleni će vrlo često zaboraviti naučeno mnogo prije nego što uopšte dođu u situaciju da koriste novo stečeno znanje.

Naše iskustvo takođe pokazuje da većina kompanija ne raspoređuje zaposlene na osnovu faktora rizika. Jednak pristup svima nije najefikasniji ili najefektivniji način prenošenja ključnih informacija o usklađenosti poslovanja.

Korišćenje prednosti primene FDA za postizanje ciljeva koji prevazilaze osnovni nivo upravljanja rizikom može povećati transparentnost poslovanja i radnu efikasnost. Uz dovoljna ulaganja i podršku lidera, podaci i tehnologija moći će se efikasnije koristiti za suzbijanje prevara i drugih rizika koji prete politikama poštovanja zakona, istovremeno pružajući uvid u poslovanje koji može doprineti strategiji.

Vlade širom sveta nastavljaju da uvode i sprovode zakone koji se tiču krivične odgovornosti pravnih lica.

Uprkos činjenici da su 2012. godine, postupajući po zakonima namenjenim za borbu protiv prevare, američke vladine agencije i britanska kancelarija za borbu protiv prevare izdale kazne od preko 11 milijardi dolara, 38% svetskih kompanija i dalje veruje da podmićivanje i korupcija i dalje vladaju poslovnim svetom.

U poslednje četiri godine uvedeni su novi zakoni koji se strože sprovode u oblastima van Sjedinjenih Država. Međutim, naše iskustvo govori da je obično potrebno neko vreme da novi antikorupcijski zakon stupi na snagu pre nego što stigne odgovor iz redova uprave.

93% reklo je da su viši rukovodioci posvećeni poštovanju pravila, dok je 95% tvrdilo da su dobri primeri etičkog ponašanja. Međutim, odgovoreno je na konkretna pitanja u vezi sa sprovođenjem i delotvornošću programa usaglašenosti koja daju značajno drugačiju sliku od one koja se vidi u aktivnostima organizacije:

• 97% šefova odeljenja za praćenje usklađenosti sa zakonskom regulativom i 92% šefova odeljenja za unutrašnju reviziju koji su učestvovali u našem istraživanju izjavili su da njihove kompanije imaju svoje antikorupcijske politike i / ili kodekse ponašanja. S druge strane, samo 77% ispitanika iz odeljenja prodaje i marketinga tvrdi isto. To znači da iako postoje politike na visokom nivou, neki od najvažnijih zaposlenih još uvek nisu dovoljno upoznati sa njima.
• Na pitanje da li je njihova organizacija, zasnovano na njihovim potrebama, na riziku utemeljen pristup dubinskoj analizi podataka koja varira od zemlje, aktivnosti ili prirode aktivnosti kojom treća strana upravlja, 66% zaposlenih u internoj reviziji, praćenje poštovanja zakona i pravnom odeljenju su pozitivno odgovorili, u poređenju sa 56% ispitanika u odeljenjima za unutrašnju reviziju, usklađenost poslovanja i pravnih subjekata (koji su uglavnom bili zaduženi za angažovanje treće strane). Još više zabrinjava to što 29% rukovodilaca u prodaji i marketingu i 20% ostalih rukovodilaca na rukovodećim pozicijama nisu mogli da odgovore na ovo pitanje.
  
  

• Primetili smo da je uprava često jasno prenosila svoje namere u vezi sa kažnjavanjem neetičkog postupanja, a više od tri četvrtine ispitanika tvrdi da su zaista postojale jasne kazne za slučajeve kršenja takvih propisa. Međutim, samo 57% ispitanika je svesno slučajeva gde su počinioci zaista kažnjeni.

• Više od četvrtine ispitanika reklo je da ljudi zaduženi za odnose sa trećim licima ne moraju da završe program obuke o prevari i poštovanju pravila.

97% ispitanika smatra da je važno da njihova organizacija posluje sa integritetom, a „poslovanje s integritetom“ navode kao najpoželjniji opis njihove organizacije.

Interesantno je da dok 43% ispitanika prepoznaje važnost demonstriranja integriteta kako bi se izbegle regulatorne kontrole i kazne, takođe smatraju integritet prednošću u poslu. Percepcija korisnika i javnosti, uspešno poslovanje, zapošljavanje i zadržavanje zaposlenih smatraju se važnijim prednostima od izbegavanja kazni i kontrole.

Veza između integriteta i uspešnog poslovanja potvrđuje i istraživanje sprovedeno od strane Ethisphere Institutes, koje je otkrilo da su tokom petogodišnjeg perioda najetičnije kompanije na svetu poslovale bolje od američkih kompanija sa najvišom tržišnom vrednošću većom od 10%.

Ipak, prisustvo prevara i korupcije ili poslovni neuspesi i dalje su primetni. Rezultati pokazuju nesrazmernost između 97% ispitanika koji smatraju da je važno da njihova organizacija pokaže integritet u poslu, i 13% onih koji i dalje vide podmićivanje opravdan način za dobijanje ugovora.

Moguće objašnjenje ove nesrazmernosti je da je vrlo, ili čak potpuno nejasno, ko je u kompaniji glavna odgovorna osoba koja osigurava da zaposleni posluju sa integritetom. Čini se da je to uobičajen slučaj u svim industrijama i geografskim oblastima.

Nađeno je da manje od četvrtine ispitanika veruje da bi pojedinci morali da budu lično odgovorni za poštovanje integriteta. Drugi smatraju da primarna odgovornost za integritet leži na drugim grupama u organizaciji kao što su odeljenje za ljudske resurse, odeljenje za nadgledanje usklađenosti poslovanja, odeljenje za pravne poslove, viši rukovodioci i upravni odbor.

Takođe, primetili smo da je grupa ispitanika koja ne veruje da pojedinac treba da snosi ličnu odgovornost sklonija nedoličnom ponašanju, što uključuje i podmićivanje radi dobijanja ili zadržavanja ugovora. Za ovu grupu ispitanika takođe je verovatnije da produži mesečne rokove za podnošenje izveštaja ili da izmeni pretpostavke na osnovu kojih se utvrđuju procene ili rezerve u cilju postizanja finansijskih ciljeva.

Uspešna organizacija ostaje verna svojoj misiji, drži obećanja, poštuje zakone i etičke standarde i podstiče poverenje javnosti u sistem slobodnih preduzeća. Takve kompanije premošćuju jaz između namera - sadržanog u vrednosnim izjavama, kodeksima ponašanja i drugim politikama - i radnjama, imaju verifikovane podatke o ponašanju i kulturi u organizaciji, poboljšane metrike i veći nivo odgovornosti.

Napori koje uprave nekih kompanija ulažu u suzbijanje prevara i korupcije zaostaju za promenama u poslovanju. Naše nam iskustvo govori da su politike i postupci usklađivanja, uz edukaciju i dosledno sprovođenje kazni za kršenje propisa, nužni, ali ne i dovoljni kako bi se ostvarila efektivna usklađenost.

Kakva je, dakle, budućnost politika usklađenosti poslovanja?

Tehnološki napredak u praćenju usklađenosti poslovanja, kao što je poboljšana analitika podataka, u kombinaciji sa pristupom usredsređenim na zaposlene, koji će dati smernice, rezultiraće da usklađenost postane glavni pokretač inovacija u primeni forenzičke analize podataka (FDA). Evo nekoliko primera:

• Sve veća upotreba analitike podataka kao alata za upravljanje verovatno će dovoditi u pitanje tradicionalnu ulogu nadzora kakvu je dosad imalo praćenje usklađenosti poslovanja. Naše istraživanje primene forenzičke analize podataka sprovedeno u 2018. godini pokazuje da sve više i više kompanija koristi napredne tehnologije analitike u svrhu kontinuiranog praćenja.
• Napredne mogućnosti predviđanja uz tehnologije „velikih podataka“ omogućavaju da se koristi analitika u odlučivanju u stvarnom vremenu, pomažući u prepoznavanju i sprečavanju prevara, što menadžmentu daje efikasniju kontrolu. Mnoge kompanije bi imale višestruku korist od bolje upotrebe forenzičke analize podataka, što može značajno poboljšati efikasnost i efektivnost praćenja izveštavanja i na taj način osnažiti drugu liniju odbrane.
• Vodeće kompanije koriste tehnologiju veštačke inteligencije umesto tradicionalnih metoda učenja u učionici i online kurseva, pa i daju individualne smernice o riziku u realnom vremenu.
• Prva linija odbrane obično je bila odgovornost operativnog upravljanja kompanijom i uključivala je kontrolu od strane menadžmenta i mera unutrašnje kontrole. Uloga šefa odeljenja usklađenosti poslovanja treba posmatrati kao potpuno menadžersko mesto koje je odgovorno za proaktivno zaštitu ugleda kompanije, a ne samo pomaganje kompaniji da poštuje zakone i propise.