10 min za čitanje 13.11.2019.
Scooters wait traffic lights bangkok

Pet ključnih trendova kod oporezivanja PDV-a i kako s njima postupati

Autor EY Global

Multidisciplinary professional services organization

10 min za čitanje 13.11.2019.
Related topics Poresko savetovanje

Društvima je potreban bolji plan kako bi se nosili sa silama koje izazivaju promene u svetu indirektnog oporezivanja.

Zbog hroničnog budžetskog pritiska, Vlade širom sveta traže nove izvore prihoda. Iako povećanje poreza na dohodak - tradicionalni metod za sve veće vladine blagajne - više nije trend, porez na dodatu vrednost (PDV) je novoizabrani instrument. Zbog toga, kompanije na svetskom tržištu moraju da preispitaju svoj temeljni pristup oporezivanju PDV-om.

Često zaboravljamo da je naplata PDV-a relativno nov trend u svetu globalnog oporezivanja. Iako je ideja o oporezivanju zasnovanom na potrošnji pokrenuta u Nemačkoj i Francuskoj tokom Prvog svetskog rata, PDV je tek 1950. godine formalno uveden u onom obliku u kojem je nama danas poznat. Iako je značajno spomenuti Sjedinjene Države kao jedno od uporišta - barem zasad - više od 160 zemalja danas prima deo svog prihoda od PDV-a.

Članice „Gulf Cooperation Council“, na primer, trenutno su u različitim fazama planiranja ili primene PDV-a: Saudijska Arabija i UAE uveli su PDV za 2018. godinu, Bahrein 2019. godine, Oman i Katar planiraju da uvedu za 2020. godinu. , dok će se Kuvajt verovatno pridružiti svojim susedima 2021. godine.

(Chapter breaker)
1

Poglavlje 1

Razumevanje trendova PDV-a

Sa proširenjem režima naplate PDV-a, od ključnog je značaja razumeti promenljivost stopa, pitanja izbegavanja poreza i zahtevi za digitalno izveštavanje.

1. Važnost i popularnost PDV-a raste

Kao procenat globalnog oporezivanja, značaj PDV-a se neprestano povećava sa manje od 5% tokom 1960-ih godina na vrhunac od gotovo 20,2% u 2016.godini 1 , prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Od tada se stabilizovao – velikim delom kao posledica globalne finansijske krize početkom ove decenije. U suštini, do širenja je došlo zbog želje nekih država da smanje stope poreza na dohodak i tako privuku i zadrže poslovanje.

„Mnoge zemlje su se u prošlosti oslanjale na porez na dohodak kako bi napunile svoje blagajne“, rekao je Gino Dossche, Lider praćenja obveza PDV-a i poreza na potrošnju, EY Severna i Južna Amerika. „Uvođenjem PDV-a, povećanjem stope PDV-a ili proširivanjem osnovice, oni mogu umanjiti ili barem izbeći povećanje poreza na dohodak bez gubitka ukupnog neto prihoda od poreza.“

U procentu globalnog oporezivanja, važnost PDV-a je u stalnom porastu, od manje od 5% 1960-tih do vrhunca od gotovo 20,2% 2016. godine.

2. Države pomeraju granice porasta stope PDV-a

Pored rastuće popularnosti PDV-a, sve veći broj pravnih sistema koji su uveli ovu vrstu poreza povećava i stopu PDV-a. Stope PDV-a u svetu rastu nakon finansijske krize, prema OECD-u i dostižu prosek od 19,3% u 2015. godini. 2 . Oni su se od tada stabilizovali, mada OECD tvrdi da danas ukupno 10 zemalja ima stopu veću od 22%, u poređenju sa samo četiri u 2008. godini.

„Kad god se uvede PDV, uvek postoji rizik da se početna stopa kasnije poveća,“ rekao je Geert Vandenplas, lider odeljenja za indirektno oporezivanje i usklađenost sa izveštavanjem, EY Global.

Mađarska je, na primer, 2012. godine povećala stopu PDV-a na 27% čineći je najvišom stopom PDV-a u EU i jednom od najviših u svetu. U praksi, većina pravnih sistema 20% smatra praktičnim, gornja granica zbog rizika od izbegavanja PDV-a i regresivne prirode PDV-a. „Više stope PDV-a nameću prevelike troškove velikom broju članova društva“, rekao je Vandenplas.

3. Počinje period nestabilnosti pravila oporezivanja PDV-a i PDV stopa

Pravila oporezivanja širom sveta su promenljiva i PDV nije izuzetak. Na primer, u zemljama gde se to već primenjuje, poreske vlasti čine sve što mogu kako bi povećale prihod proširivanjem osnovice. „Konkretno, oni traže vrstu robe i usluga koje imaju nižu od standardne stope oporezivanja i na kojoj mogu podići PDV“, objasnio je Dossche. Stavke podložne nuli ili oslobođenom PDV-u uključuju novine i časopise, finansijske usluge, nekretnine, lekove, hranu i (bezalkoholna) pića i prevoz.

Nadalje, sve je veci broj pravnih sistema koji se fokusiraju na novi izvor prihoda: prodaju u inostranstvu putem e-trgovine. „Tipičan primer je trend ažuriranja zakona i politika o PDV-u kako bi išli u korak sa novim tehnologijama u svetu“, rekao je Aaron Bromlez, šef odeljenja za indirektno oporezivanje i usklađenost sa izveštavanjem, EY Azijsko-Pacifički region.

Stope PDV-a

19.3%

Prosečna svetska stopa PDV-a 2015. godine koja je nakon toga postala stabilna.

„U Azijsko-Pacifičkom regionu administracije pažljivije proučavaju ulazne digitalne usluge preduzeća-potrošača (B2C) koje pružaju strani pružaoci usluga, kao i uvoz robe male vrednosti. Roba male vrednosti obično se naručuje putem online platforme i istorijski nije predmet PDV-a na uvoz zbog praga vrednosti robe koja podleže PDV-u. Transakcije B2C-a u mnogim slučajevima prolaze kroz različite rupe u sistemu, dok zakonodavstvo oporezuje samo B2B putem ‘prenosa poreza’.“ U toku su promene pravila i stopa te će ubrzo nastupiti u oba slučaja u, između ostalog, Kini, Maleziji i Singapuru, prema Bromleyu.

4. Izbegavanje PDV-a je i dalje aktuelno

Kako države pribegavaju naplati PDV-a kako bi maksimizirale poreske prihode, Vlada pojačava nadzor kod izbegavanja plaćanja PDV - kada kompanija podnese zahtev za povrat PDV-a koji nikada nisu uplatili, ili ne plate državi PDV-u koji su prikupili od svojih kupaca.

Ista stvar se dešava u zemljama u razvoju. Predstavnici Ekonomske komisije UN-a za Latinsku Ameriku i Karibe (ECLAC) rekli su3 da se izbegavanje plaćanja PDV-a širom Latinske Amerike značajno povećalo, dosegnuvši 120 milijardi dolara neplaćenog prihoda samo u 2015. godini.

U razvijenijim ekonomijama postignut je određeni napredak u smanjenju izbegavanja plaćanja PDV-a. Evropska komisija je, na primer, procenila da je smanjila manjak u naplati PDV-a - razliku između očekivanog prihoda od PDV-a i stvarne naplate PDV-a - sa 161 milijarde dolara u 2016. godini na 150 milijardi USD u 2017 godini.

Sa druge strane, ovo vrši veliki pritisak na kompanije koje treba da budu u toku sa izmenama poreske politike i najnovijom tehnologijom. Заузврат, ово врши притисак на компаније да буду у току са системом мењања пореских власти и најновијом технологијом.

5. Rastući zahtevi za digitalnim izveštavanjem i usklađenosti

Uglavnom kao odgovor na porast izbegavanja plaćanja PDV-a, ali i zbog porasta digitalne ekonomije i opšte potrebe da poreske vlasti smanje operativne troškove i povećaju efikasnost, oporezivanje PDV-a sve više postaje digitalno.

Tradicionalna usklađenost kod oporezivanja PDV-a bila je relativno opušten fenomen. „Priprema izveštaja je uvek bila u obliku rezimea, nikada nije ulazila u detalje“, rekao je Dossche. „Bili ste slobodni da zatvorite knjige kompanije prve nedelje sledećeg meseca i još uvek imate 10 do 20 dana da izvršite korekcije pre podnošenja poreske prijave.“

Ali to više nije slučaj: „Danas se suočavamo – i to će biti još brže – sa digitalizacijom i korišćenjem sistema u realnom vremenu i kompletnom digitalnom pripremom izveštaja o PDV-u“, rekao je Vandenplas. „Više nećete imati vremena da izvršite prilagođavanja pre nego što pošaljete ove digitalne izveštaje. Svaka zemlja će imati svoja pravila za tretiranje grešaka ili ažuriranja – učestalije će dolaziti do kazni i ocenjivanja propusta.“

Danas se suočavamo – i to će biti još brže – digitalizacija i upotreba sistema u realnom vremenu i potpuna digitalna priprema PDV prijava.

Digitalizacija pripreme PDV-a izveštaja prvo je započeta u Latinskoj Americi u borbi protiv izbegavanja plaćanja PDV-a. Brazil je prva zemlja koja je uvela nove promene u 2008. godini i zahtevali od korporacija da počnu da podnose izveštaje o PDV-u digitalnom formatu. Bilo kakav promet unutar društva, B2B ili B2C mora biti propraćen digitalnim računom koji je uveliko poboljšao mogućnosti nadzora transakcija poreska uprava Brazila.

Slične mere su sprovedene i u Meksiku, koji je uveo protokol „factura electronica“ za sve račune izdate 2011. godine. Nedavno, početkom 2016. godine, Poljska je uvela metod elektronske naplate PDV-a koji će se u potpunosti primeniti u januaru 2020. – glavni obrazac se mora dostavljati mesečno, a šest ostalih mora biti „spremno“ ako to zatraži poreska uprava.

Velika Britanija danas uvodi digitalno izveštavanje o PDV-u. Najrašireniji program digitalizacije za poreski sistem je Digitalizacija oporezivanja Poreske i carinske uprave Ujedinjenog kraljevstva (HMRC). Od aprila 2019. godine4, kompanije sa prometom većim od 105.000 USD dužne su da održavaju i dostavljaju digitalne prijave PDV-a u Velikoj Britaniji.

U Azijsko-Pacifičkom regionu, samo nekoliko zemalja, poput Južne Koreje i Indonezije, zahtevaju digitalno izveštavanje na nivou transakcija, ali i tamo nastupaju promene. „Za sada većina nudi samo elektronsku pripremu prijave PDV-a, - samo u nekima je to obavezno“, rekao je Bromli. „Međutim, digitalno izveštavanje je trend koji nastaviti da ubrzava u bliskoj budućnosti."

(Chapter breaker)
2

Poglavlje 2

Mogućnosti PDV-a

Iako kompanije moraju da upravljaju izmenama PDV-a, ove okolnosti predstavljaju priliku za preispitivanje poreskog planiranja i usklađenosti sa regulativom.

Krajnji rezultat ovih trendova je rastuća lista izazova sa kojima se društva moraju suočiti. Mnoge ometa stara organizaciona struktura. Nedostatak harmonizacije standarda širom sveta doveo je do toga da su mnoge multinacionalne kompanije preuzele decentralizovan pristup, uglavnom u pogledu oporezivanja, a naročito prema PDV-u.

PDV se često delegira lokalnom odeljenju za finansije. „Različiti zaposleni koji često nisu stručni za poreze ili PDV, pripremaju zahteve za povrat PDV-a, nedostatak standardnih procesa i tipično slaba vidljivost iz regionalne ili globalne perspektive, dovodi do povećanih troškova i rizika“, izjavio je Bromley.

Rastući rizik za preduzeća, kako tehnologija zahteva, raste brzo širenje oštrih rešenja. Lokalni poreski i poslovni timovi, koji žele da brzo postignu usaglašavanje sa novim načinom oporezivanja PDV-om, mogu prevideti strateška rešenja i možda će biti više privučeni ugovorima sa lokalnim dobavljačem. „Ne samo da je ovo neefikasno, već i zbog poteškoća u procesu dubinske analize, izlaže i kompanije i njihova poreska odeljenja rizicima u poslovanju sa dobavljačima“, rekao je Bromley.

Promena trenda oporezivanja porezima na potrošnju prilika je da kompanije fundamentalno sagledaju svoj pristup poreskom planiranju poštovanju zakona.

Kompanije se takođe suočavaju sa stalnim i sve većim izazovima pronalaženja kvalitetnih ljudskih resursa koji su im potrebni da bi se efikasno upravljalo procesima u vezi sa PDV-om širom sveta. „Budući da toliko često dolazi do promena, potrebni su vam kvalitetni ljudski resursi koji razumeju lokalno okruženje i ostaju u toku s promenama“, rekao je Vandenplas. U isto vreme, oni moraju biti spremni da deluju globalno, posebno da bi se smanjili poreski rizici i troškovi poštovanja regulative, i da budu spremni da sarađuju za koordinaciju procesa širom vaše globalne mreže. „Stručnjaci s ovim iskustvom postaju sve skuplji i teže ih je zaposliti i zadržati“, rekao je Vandenplas.

Iskoristite priliku

Promena trenda oporezivanja poreza na potrošnju prilika je da kompanije detaljno sagledaju svoj pristup planiranju i poštovanju zakonske regulative. Krajnji cilj bi trebao biti veća standardizacija procesa na globalnom nivou, čime bi se smanjio broj potrebnih prilagođavanja. Na ovaj način se koncentriše i poboljšava stručnost, a optimiziraju se radni tokovi i usklađenost.

Ključni element je sposobnost kompanije da prati zahteve za izveštavanje u realnom vremenu. „Zahtevane tehnološke investicije mogu biti prevelike za jednu kompaniju ili grupu,“ kaže Vandenplas. „Na primer, ako koristite tehnologiju koja je napravljena za velike kompanije, verovatno ćete imati najnovije i najveće tehnološke alate i uvide, što zauzvrat može smanjiti troškove i rizike propuštanja rokova za podnošenje izveštaja i ključne informacije."

Raste poverenje u upotrebu spoljnih i deljenih resursa za pripremu izveštaja o PDV-u na globalnom nivou. „Potrebni su Vam pravi stručnjaci na pravom mestu. Pored toga, u svakom trenutku morate pratiti kretanja i promene u svakoj zemlji“, navodi Vandenplas. „Ovo su uslovi koji su idealni za korišćenje spoljnih resursa ili deljenje resursa, gde možete da napravite značajne uštede i radite sa provajderima koji imaju slično iskustvo na drugim tržištima i mogu vas upoznati sa vodećim praksama.“

  • Koraci koje treba preduzeti sada

    Kako biste spremno odgovorili na svetske PDV trendove, razmotrite naredne korake:

    1. Ispitajte svoje poresko odeljenje i utvrdite da li imate dovoljno resursa namenjenih upravljanju PDV-om.

    2. Napravite popis globalnih promena u stopama PDV-a, kako biste razumeli pravne sisteme, pravila, predstojeće promene, rizike i izloženosti i odgovornost za te promene.

    3. Procenite da li vaša organizacija može priuštiti potrebna ulaganja u lokalnu poresku stručnost i tehnologiju, a zatim uporedite sa modelima outsourcinga i deljenja resursa.

Rezime

Danas više od 160 pravnih sistema naplaćuje PDV, što čini ukupno 20% svetskog poreza. Robe i usluge na koje se plaća PDV takođe su u porastu, uključujući stranu robu i usluge koje se prodaju putem interneta - kao i priprema PDV-u izveštaja u realnom vremenu. Međutim, nesporni pritisak da se pridržavaju regulative o PDV-u može se pretvoriti u priliku ako kompanije postignu veću standardizaciju procesa u svim svojim globalnim aktivnostima. Mnoge kompanije koriste spoljne usluge i deljenje resursa kako bi to postigle.

O ovom članku

Autor EY Global

Multidisciplinary professional services organization

Related topics Poresko savetovanje