EY Srbija: Makroekonomski puls i Puls bankarskog sektora

Kompanija EY Srbija objavila je novo izdanje svojih izveštaja koji ispituju makroekonomsku, finansijsku i poslovnu perspektivu skorašnjih ekonomskih tendencija u Srbiji.

Srpska privreda je uspela da dostigne relativno visoku stopu rasta u 2024, kako pokazuju nalazi iz Makroekonomskog pulsa. Ipak, uz rastuće neizvesnosti u zemlji i svetu, privredni rast usporava tokom proteklih meseci. Porast geopolitičkih, trgovinskih i političkih neizvesnosti u Srbiji i šire su, deluje, doveli su do obnavljanja inflatornih pritisaka krajem 2024. i početkom 2025. godine, ali i do slabljenja poslovne klime širom sveta. U takvim okolnostima, rast srpske privrede usporava: relativno visok međugodišnji rast od 4,5% dostignut u prvoj polovini 2024. godine usporio je na 3,3% u drugoj polovini 2024. godine. Podaci sa početka 2025. godine ukazuju na njegovo dalje usporavanje. Rast BDP-a je tokom 2024. i početkom 2025. bio pretežno vođen potrošnjom domaćinstava, na šta je u velikoj meri uticao snažan rast zarada i penzija ostvaren u poslednje vreme, i to u uslovima visoke zaposlenosti. Ipak, investicije - ključni „motor“ rasta u prethodnim godinama – približavaju se stagnaciji. Takođe, usled slabe tražnje od strane glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, ali i narušene domaće izvozne konkurentnosti (rasta cene rada, energenata i finansiranja, ukrštenih sa aprecijacijom dinara), izvoz gotovo da stagnira.

Banke u Srbiji su, sa druge strane, veoma uspešno ’’navigirale’’, i u toku prošle godine ostvarile rekordno visok profit. Banke u Srbiji su u 2024. godini, u zbiru, ostvarile dobit pre oporezivanja od 1,5 Mlrd. EUR, što je daleko najbolji rezultat ovog sektora do sada. Visoka profitabilnost je ostvarena u uslovima relativno visokih kamatnih stopa, odnosno visokih kamatnih margina – imajući u vidu da su 2024. godine kamatne stope većine centralnih banaka, uključujući i NBS – tek blago snizile kamatne stope, nakon njihovog oštrog podizanja tokom 2022. i 2023. Struktura bilansa stanja bankarskog sektora u Srbiji se takođe promenila: stanje depozita i likvidnost su značajno porasli u skorašnjem periodu,  naspram znatno manje intenzivnog rasta kredita, pa su se banke u Srbiji znatno više okrenule ka investicijama u trezorske zapise i REPO operacije.

Predviđamo da bi srpski privredni rast mogao usporiti na 3,2% u 2025. Ova procena je za 0,6 procentnih poena manja od prethodne iz oktobra 2024, jer uzima u obzir da su u međuvremenu značajno porasli različiti geopolitički i povezani rizici i izazovi. Među njima je i sprovođenje niza protekcionističkih mera od strane novoizabrane američke administracije s početka 2025. godine. Ovaj skup faktora pospešuje inflatorne pritiske, nepovoljno utiče na rast ključnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i onemogućava domaćim i inostranim kreatorima monetarnih politika da osetnije snize kamatne stope. Takođe, nepovoljno utiče na potražnju za srpskim proizvodima i priliv investicija. Ipak, očekujemo da potrošnja domaćinstava nastavi da predvodi rast u Srbiji, dok bi ga ambiciozni planovi Vlade u vezi sa specijalizovanom EXPO 2027 izložbom mogli delimično pospešiti.